06. Maj 2024 22:11Наш учитељ Иван Шарчевић објавио је још један рад у страном часопису - International Journal of Education and Development using Information and Communication Technology
Рад је усмерен на практичне аспекте примене дигиталног стрипа у процесима наставе и индивидуалног учења. Литература је показала да примена различитих форми стрипова позитивно утиче на особе које уче, независно од њиховог узраста, а утиче се на учење језика и мотивацију у процесу учења. Рад је додатно осветлио могућност примене актуелних микро-креденцијалних обука за овладавање веб апликацијама за креирање стрипова и указао на потенцијал у образовању одраслих.
Линк према апстракту: http://ijedict.dec.uwi.edu/viewarticle.php?id=3284
Широм света данас се обележава Међународни дан писмености. УНЕСКО је 17. новембра 1965. прогласио 8. септембар Међународним даном писмености. Овај празник први пут је обележен 1966год. Његов циљ је да се истакне важност писмености за појединце, заједнице и друштва.
Писменост представља једно од основних људских права, али и предуслов за информисање и остваривање свих осталих права.
Око 16,1% светског становништва је неписмено, односно око 900 милиона људи. Разлози за то су многобројни, а у већини случајева непосредни узрок је недоступност образовних установа.
У Србији има око 850.000 функционално неписмених становника, или нешто мање од 14 одсто популације без дана школе или са неколико разреда основне школе. Потпуно неписмених у Србији има више од 165.000. Са друге стране са високим образовањем у Србији је нешто више од 650.000 становника што је скоро 11 одсто.
Међутим, писменост не подразумева само да особа зна сва слова и да уме да се потпише, већ и да ли може да употреби своје знање у свакодневном животу: да разуме прочитани текст, напише захтев, молбу или други документ, као што је на пример пословно писмо. Стога је 1970. године озваничен и термин функционална неписменост, који означава особу, која зна да чита и пише, али то не може да примени на разумевање текста или на пример на попуњавање уплатнице на шалтеру поште или банке.
Више од 50 одсто становништва Србије је компјутерски неписмено. Дигиталне вештине неопходне су за обављање пословних задатака, али и коришћење услуга као што су е-управа или е-трговина.
Резултати ПИСА истраживања указују на то да ученици не познају довољно свој језик, сричу док читају и не разумеју прочитано. Другим речима, око 35% деце у Србији је функционално неписмено. Један од разлога треба тражити и у употреби скраћеница и страних речи у дигиталној комуникацији, али и у недовољном броју прочитаних књига. У данашње време чак и вишетомна лектира се чита у виду препричаних издања на једноцифреном броју страна.
Стога, читајте, пишите, разговарајте што више са члановима породице, рођацима, пријатељима, познаницима и колегама. Негујте свој језик како бисте уживали у свим правима која вам припадају.